Goran Malbasa – Pisanjem sam počeo da se bavim u srednjoj školi, pišući tekstove pesama za moj bend. Kasnije sam prešao na kritičke osvrte političke realnosti u Srbiji, koji su objavljivani u dnevnim listovima “Politika”, “Večernje novosti” kao i mnogim drugim.U Švedskoj živim od 2015, godine i radim kao nastavnik maternjeg jezika, predavač gradiva za osnovne i srednje škole na maternjem jeziku i mentor za novozaposlene nastavnike.Zbirku priča “Snajperista i druge priče” objavio sam 2007. godine u izdanju Narodne biblioteke “Sveti Sava”.Roman “Anđeo i striptizeta” sam objavio 2014. godine u izdanju izdavačke kuće “Alma”.Cyril Hellmans böcker skildrar ofta en hård, manlig värd som gängmedlemmar, fotbollshuliganer och kurdiska gerillan. Han debuterade 2005 med romanen Gå Johnny, gå, gå om unga slackers och prostituerade i New Yorks krogvärld. Dokumentärromanen Mitt mörka hjärta – gangstern och reportern som skildrar deporterade amerikanska gängmedlemmar utspelar sig i Kambodja och på USA`s ögrupp Hawaii kritikerrosades. Hellman är också journalist och filmare och Rapport från fronten mot IS är en dagbok från när han filmade kriget i Syrien och Irak, En resa genom krigets Ukraina var den första i världen att skildra kriget där efter invasionen 2022. Dokumentärromanerna Spelet är spelet och Lilla Chicago är skrivna ihop med fd kriminella och skildrar gängkrigen i Göteborg och Stockholm. Hellman har även släppt tre diktsamlingar Liten Vinge och den populära Allt går i bitar om förlusten av ett barn och hans senaste slätt Slå mig så hårt du vill.Övrigt: Cyril Hellman har som journalist skrivit för dagstidningar som Svenska Dagbladet för vilka han var korrespondenten i New York, Dagens Nyheter, Göteborgs Posten, Sydsvenskan, Aftonbladet och Expressen samt arbetat för Sveriges Radio och SVT. Han filmade stridsscener för kanadensiskitalienska dokumentären Our War om kriget mot IS i Syrien. Just nu arbetar han på en true crime och har skrivit manus till tre kortfilmer om Stockholms mörkare sidor som filmatiseras i december.
Aleksandar Draganović rođen je u Negotinu 1969. godine. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1994. Voditelj je u Radio Paraćinu od osnivanja – 15 godina autorske emisije posvećene umetnosti pod nazivom Sentimentalno vaspitanje. Organizovao je tri izložbe radova likovnih i primenjenih umetnika iz Paraćina pod istim nazivom. Tvorac je Dečjeg karnevala, Art i Etno-festa u Paraćinu.
Objavio je knjige poezije: Nemir (1991) i Sentimentalno vaspitanje (2017). Osnivač je Teatarske scene Imaginacija i autor dramskih tekstova Sudjenje i Deda Mraz je švorc, koja je kao Učenički teatar igrana na Velikoj sceni Zvezdara teatra 2020.g. Autor je kratkih filmova Čovek koji je Hitleru rekao ne i Different life. Učesnik je mnogih književnih kolonija u zemlji i inostranstvu, u organizaciji Ministarstva za dijasporu: Lovra, Budimpešta(Mađarska), Skoplje, Kumanovo (Makedonija), Bazjaš, Moldova (Rumunija). Dobitnik je državnog priznanja Republike Srbije za doprinos kulturi Zlatna značka 2009. godine. 2022. objavio je knjigu priča pod nazivom Čitanje snova
Učestvovao je na prvom Sajmu srpske knjige u Švedskoj u Geteborgu 25.26.02.2023. Promovisao knjigu Čitanje snova u Kopenhagenu 18.03.2023. Predstavio svoj umetnički rad na Skupštini Saveza Srba u Linköping 01. 04.2023. Promovisao knjigu Čitanje snova u gradu Malme 30.04.2023. Drugo, izmenjeno izdanje „Čitanje snova i druge priče“ objavljuje 2023. Napisao je monodramu „Ljudi senke“ 2024. Jedan od osnivača udruženja Savez srpskih stvaralaca Skandinavije koji su u 19. i 20. oktobra 2024. god. organizivali Prve srpsko-norveške susrete pisaca u Oslu.
Trenutno živi u Stokholmu.
Ljubica Čolaković, rodjena 25.05.1939 g u selu Velika Greda, opština Plandište, u Južnom Banatu, Vojvodina, Srbija. Jedno vreme je radila u Vrscu, kao knjigovodja i u pravnoj službi. Sedamdesetih dolazi u Švedsku, u Stokholm, s mužem, koji je došao nešto ranije i detetom od 6 godina. Radila u fabrici Aga u odelenju elektronike, gde su se pravili radio aparati za avione,
Dobija i drugo dete, a potom i posao u kancelariji pri socijalnoj službi za stare, pod kontrolom Opštine Lidingoe, gde je živela i radila sve do penzionisanja.
Muz se razboleo, te ga je negovati sve do njegove smrti.
Tek kad je ostala sama, a deca vec odrasla i otišla svojim putem, uzima knjigu koju je odavno kupila u starinarnici (lopis) i počinje da je prevodi knjigu o Dragi Mašin, koja nikada nije bila na srpskom jeziku napisana, niti poznata čitalačkoj publici kod nas. Radila je sasvim samostalno na prevodu i pripremi za štampu oko dve godine.
Tražeći izdavaca u Srbiji, knjiga je izašla iz štampe tek 2020 g, kad je nastupila pandemija, tako da mnogi ni do danas nisu upoznati da knjiga postoji, čak ni Sajam knjiga nije bio održan tada u Beogradu. Može se sada naći u pojedinim knjižarama.
Inače, Ljubica se bavi pisanjem poezije, za odrasle i decu, zatim priče za decu, kao i kratke istinite priče za odrasle. Ti rukopisi nisu još objavljeni.
Pored pisanja, bavi se još slikarstvom, ulje na platnu, keramikom gde imam nekoliko exponata.
Folkbladet, foto Robert SvenssonZvonimir Popovic född 3 december 1934 i Berane, Montenegro, Jugoslavien, död 2020, var en svensk författare, översättare och journalist. Vid tre – årsålder flyttade familjen till Jagodina i Serbien, där han tillbringade krigsåren och senare tog studenten. Därefter bedrev han universitetsstudier i Belgrad med examen 1960. 1958 träffade han sin blivande svenska hustru och 1963 flyttade paret till Sverige. Här studerade han först vid Stockholms universitet, där han blev fil.kand. 1967. Två år senare anställdes han som översättare på Invandrarverket. Det blev inledningen på en lång karriär som så småningom ledde till befattningar som förste byråsekreterare, byrådirektör och avdelningsdirektör. Han var bosatt i Norrköping.
Bibliografi
1993 – Finska språkets ställning i Sverige
1998 – Mörkriket
2001 – Akacian viskar
2005 – Våt sand
Priser och utmärkelser
1998 – Tidningen Vi:s litteraturpris
1998 – Samfundet De Nios stipendium
2001 – Norrköpings Tidningars kulturpris
Rođen je 1978. godine u Gnjilanu, Republika Srbija. Živi i radi u Norveškoj, otac je četvoro dece. Radio je kao novinar i urednik sportske redakcije u časopisu Izvornik. Bavio se humanitarnim radom kao osnivač Udruženja Srba Kosovskog Pomoravlja (USKOP), ali i kroz angažman u brojnim međunarodnim organizacijama. Od 2008. godine živi u Norveškoj, gde je organizovao mnoge akcije pomoći školama i Srbima iz svog kraja. Jedan je od osnivača srpske škole u Norveškoj. Aktivno se bavi filmom i produkcijom; jedan od dokumentarnih filmova u kojem tumači ulogu lekara koristi se u svim norveškim zdravstvenim ustanovama. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Objavio je knjige duhovne poezije i proze “Ka nebu” (2019), “Pelagonijski vitez” (2020), “Zavičajni otisci” (2021) i “Srpski Krvavi put” (2023). Radove publikuje u časopisima za kulturu i zbivanja Literalni Otisak, Stremljenja, Nadahnuća, i dr. Knjige Branka Dimovića Dimeskog nalaze se u bibliotekama širom Norveške i većini škola na Kosovskom Pomoravlju. Biografija Branka Dimovića Dimeskog prikazana je u monografiji Srbi u 20. i 21. veku koji su svojim životom i radom značajno obeležili vreme u kojem su živeli. Godine 2020. okuplja filmski tim u Norveškoj i Srbiji i producira film o stradanju Srba u nacističkim logorima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, Logor smrti u Karasjoku i Dobri pomagači. Godine 2022. okuplja tim u svojstvu autora i producenta filma 33 anđela, koji govori o stradanju srpske dece u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Učesnik je istorijske međunarodne konferencije u Narodnoj skupštini Srbije, gde je prvi put usvojena rezolucija o ustaškom infanticidu nad srpskom decom tokom Drugog svetskog rata. Osnivač je Saveza Srba Srpskih Stvaralaca Skandinavije koji je nedavno organizovao i Prve srpsko-norveške i skandinavske književne susrete u Norveškoj, događaj koji je okupio pisce i kulturne radnike iz Srbije i skandinavskih zemalja s ciljem promovisanja književnosti i jačanja kulturnih veza između dva naroda.
Jelena Mila