КОСТА КОСОВАЦ – Kosta Kosovac rođen je 17.6.1997. godine u Beogradu. Studirao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Prvu zbirku pesama pod nazivom “DŽemperi za kamenje”, objavio je 2021. godine u Srpskoj književnoj zadruzi, drugo izdanje u Sumatra izdavaštvu 2022. godine. Dobitnik je nagrade “Matićev Šal” za najbolju prvu objavljenu zbirku pesama autora do 27 godina života. A sa istom zbirkom ušao je i u najuži krug za Zmajevu nagradu Matice srpske. Drugu zbirku pesama “Šestar za oreol” objavio je 2025. godine u Sumatra izdavaštvu. Saradnik je Kulturnog dodatka lista Politika i Drugog programa radio Beograda.
EN.
Kosta Kosovac was born on June 17, 1997, in Belgrade. He studied at the Faculty of Law, University of Belgrade. His first collection of poems, Sweaters for Stones, was published in 2021 by the Serbian Literary Cooperative, with a second edition released by Sumatra Publishing in 2022. He is the recipient of the “Matić’s Scarf” Award for the best debut poetry collection by an author under the age of 27. The same collection was also shortlisted for the Zmaj Award of Matica Srpska.
ДЕНИС БОЈИЋ – рођен је 13. 10. 1981. у Бјеловару. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, одсјек журналистика. Одбранио је магистарску тезу из области политичке аналитике „Цивилно друштво као субјект демократских процеса у БиХ“.
Од 2014. до 2024. године запослен је у документарном програму Радио-телевизије Републике Српске. Аутор је бројних репортажа из региона и Европе. Сценариста је и режисер краткометражних филмова “Шта је Јасеновац данас Хрватима”, “Глина”, “Алојзије Степинац”, те дугометражних документарних филмова “Вуковарски блуз”, “Дјеца”, “Лица Лафоре”, “Неки нови Бродвеј” и “Свједок”.
Његови филмови приказивани су широм свијета, на више од стотину међународних филмских фестивала и специјалних пројекција – у Бразилу, Бугарској, Француској, Шведској, Аустрији, Македонији, Канади, Грчкој, Индији, САД, Словенији, Хрватској, Бангладешу, Њемачкој, Шпанији, Србији и Италији.
Као режисер, Денис Бојић добитник је више од педесет међународних награда и признања. Између осталог, добитник је награда за најбољи филм и најбољу режију на филмским фестивалима у Варни, Софији, Штокхолму, Сиднеју, Београду, Москви, Севастопољу, Даки, Самари и Сремским Карловцима.
Осим на филмским фестивалима, његови филмови приказани су и на медицинским факултетима и здравственим установама широм свијета – између осталог, на 32. конгресу епилептолога у Барселони, у једној од највећих свјетских фармацеутских компанија „Ionis Pharmaceuticals“ у Сан Дијегу, на 91. конгресу неуролога Њемачке у Берлину, те на АКХ клиници у Бечу.
Његов филм *Лица Лафоре* уврштен је у изборни дио наставног програма Средње школе „Абрахам Линколн“ у америчком граду Денвер. Једини је српски аутор који је своје филмове два пута приказао пред посланицима Европског парламента у Стразбуру, те у француском парламенту у Паризу.
Један је од најнаграђиванијих аутора документарних филмова у БиХ.
На приједлог Министарства просвјете и културе предложен је за једног од четири заслужна грађанина из области културе за 2016. годину.
Одлуком Министарства просвјете и културе уписан је у Регистар умјетника Републике Српске као редитељ.
По одлуци уредничког колегијума „Независних новина“, Денис Бојић добитник је награде „Никола Гузијан“ за најбољег новинара године у БиХ 2017.
За допринос начелима хуманизма добитник је плакете града Бањалука „Сестре Гајић“ 2021. године.
Добитник је посебног признања УНИЦЕФ-а 2021. године за допринос правима дјеце и особа са инвалидитетом у медијима, за филм *Неки нови Бродвеј*.
Добитник је ордена части „Предраг Пеђа Леовац“.
Награђен је повељама и признањима за очување истине о српском страдању од општина Мркоњић Град, Зворник, Брод и Братунац.
Оснивач је првог дигиталног архива заснованог на снимљеним свједочанствима о страдању српског народа на простору бивше Југославије.
Тренутно обавља функцију директора Меморијалног центра Републике Српске.
EN.
Denis Bojić was born on October 13, 1981, in Bjelovar. He graduated from the Faculty of Philosophy at the University of Banja Luka, Department of Journalism. He defended his master’s thesis in the field of political analysis entitled “Civil Society as a Subject of Democratic Processes in Bosnia and Herzegovina.”
From 2014 to 2024, he worked in the Documentary Program Department of Radio Television of the Republic of Srpska. He is the author of numerous reports from the region and across Europe. Bojić is the screenwriter and director of several short films — What Is Jasenovac to Croats Today, Glina, Alojzije Stepinac — as well as feature-length documentaries Vukovar Blues, Children, Faces of Lafora, Some New Broadway, and The Witness.
His films have been screened around the world, at more than one hundred international film festivals and special events — in Brazil, Bulgaria, France, Sweden, Austria, North Macedonia, Canada, Greece, India, the USA, Slovenia, Croatia, Bangladesh, Germany, Spain, Serbia, and Italy.
As a director, Denis Bojić has received more than fifty international awards and recognitions. Among others, he has won prizes for Best Film and Best Direction at film festivals in Varna, Sofia, Stockholm, Sydney, Belgrade, Moscow, Sevastopol, Dhaka, Samara, and Sremski Karlovci.
In addition to film festivals, his works have also been shown at medical faculties and healthcare institutions around the world — including the 32nd Congress of Epileptologists in Barcelona, at one of the world’s largest pharmaceutical companies, Ionis Pharmaceuticals in San Diego, at the 91st Congress of German Neurologists in Berlin, and at the AKH Clinic in Vienna.
His film Faces of Lafora has been included in the curriculum of Abraham Lincoln High School in Denver, USA. He is the only Serbian filmmaker whose works have been screened twice before members of the European Parliament in Strasbourg, as well as in the French Parliament in Paris.
He is one of the most awarded documentary filmmakers in Bosnia and Herzegovina.
On the proposal of the Ministry of Education and Culture, he was nominated as one of four distinguished citizens in the field of culture for the year 2016.
By decision of the Ministry of Education and Culture, he has been entered into the Register of Artists of the Republic of Srpska as a film director.
According to the decision of the editorial board of Nezavisne novine, Denis Bojić received the Nikola Guzijan Award for the Best Journalist in Bosnia and Herzegovina in 2017.
For his contribution to the principles of humanism, he received the Sestre Gajić (Gajić Sisters) plaque from the City of Banja Luka in 2021.
In 2021, he also received a special UNICEF recognition for his contribution to the rights of children and persons with disabilities in the media, for the film Some New Broadway.
He is the recipient of the Order of Honor “Predrag Peđa Leovac.”
He has been awarded plaques and commendations for preserving the truth about the suffering of the Serbian people by the municipalities of Mrkonjić Grad, Zvornik, Brod, and Bratunac.
He is the founder of the first digital archive based on recorded testimonies about the suffering of the Serbian people in the territory of the former Yugoslavia.
He currently serves as the Director of the Memorial Center of the Republic of Srpska.
ВЕСНА ПЕШИЋ – Vesna Pesic
Весна Пешић, лингвиста, публициста, власник издавачке куће „Пешић и синови“ и светски промотер српске културе и баштине.
Завршила је Филолошки факултет у Београду, одсек италијански и француски језик и књижевност.
Ауторка је књига:
„Винча – колевка прве Европе“;
„Наслеђе Прве Европе“;
„Етрурци“;
„Нова Србија – Стара Европа (са Робером Лирисом);
„Азбука Лепенског Вира“ (са Мадлен Сабет);
„Итаке“ (са Ирином Деретић);
„Прећутана историја – гозба инфоратника“,
“Зови ме Гарун, роман о Јеменији и Јерменима“
„На ти са Џингис-каном“
Такође је ауторка:
Документарног филма „Винчанско писмо“;
ТВ серије „Прећутана историја“ (11 епизода);
Серије ТВ интервјуа „Ослобађање историје“ (26 епизода);
Документарног путописног филма „Географија душе“ (са Јеленом Милом). Весна Пешић је оснивач издавачке куће „Пешић и синови“ из Београда,
(једини издавач прећутане историје са простора бивше Југославије), у којој је у оквиру свог пројекта „У мисији самосвести а не самољубља“, приредила и објавила преко 530 књига од националног значаја за српску културу. Она је у Србију довела неке од данас највећих научника, истраживача и писаца.
Путујући по свим континентима, Весна Пешић је приредила на стотине трибина и промоција посвећених мало познатим, прећутаним или маргинализованим подацима из историографије, лингвистике и културне традиције Српског народа.
Њене књиге преведене су и објављене у иностранству на енглеском, француском, италијанском, руском, јерменском језику…
Учествовала је на бројним домаћим и светским конгресима посвећених истраживању древне прошлости цивилизација.
Весна Пешић је почасни члан по позиву Удружења књижевника Србије са којим већ 8 година објављује „Српски литерарни магазин“. Такође је члан Светске
организације World minds, са седиштем у Женеви, Института за Хомерске студије из Мексика, Српске развојне Академије из Београда…
За свој рад добила је бројна домаћа и светска признања.
EN.
Vesna Pešić, linguist, publicist, owner of the publishing house “Pesić i sinovi” and a world promoter of Serbian culture and heritage.
She graduated from the Faculty of Philology in Belgrade, Department of Italian and French Language and Literature.
She is the author of the books:
“Vinča – the cradle of the first Europe”;
“The legacy of the first Europe”;
“Etruscans”;
“New Serbia – Old Europe (with Robert Liris);
“The Alphabet of Lepenski Vir” (with Madeleine Sabet);
“Ithaca” (with Irina Deretić);
“The Silent History – a Feast of Infowarriors”,
“Call Me Garun, a Novel about Yemen and Armenians”
“On You with Genghis Khan”
She is also the author of:
The documentary film “The Vinča Letter”;
TV series “The Silent History” (11 episodes);
TV interview series “The Liberation of History” (26 episodes);
Documentary travelogue “Geography of the Soul” (with Jelena Milo).
Vesna Pešić is the founder of the publishing house “Pesić and Sons” from Belgrade, (the only publisher of the silent history from the former Yugoslavia), in which, within the framework of her project “In the Mission of Self-Awareness, Not Self-Love”, she has prepared and published over 530 books of national importance for Serbian culture. She has brought some of today’s greatest scientists, researchers and writers to Serbia.
Traveling across all continents, Vesna Pešić has organized hundreds of forums and promotions dedicated to little-known, silenced or marginalized data from the historiography, linguistics and cultural tradition of the Serbian people.
Her books have been translated and published abroad in English, French, Italian, Russian, Armenian…
She has participated in numerous domestic and international congresses dedicated to the research of the ancient past of civilizations.
Vesna Pešić is an honorary member by invitation of the Association of Writers of Serbia, with whom she has been publishing the “Serbian Literary Magazine” for 8 years. She is also a member of the World Minds organization, headquartered in Geneva, the Institute for Homeric Studies in Mexico, the Serbian Development Academy in Belgrade…
She has received numerous domestic and international awards for her work.
Cyril Hellmans böcker skildrar ofta en hård, manlig värd som gängmedlemmar, fotbollshuliganer och kurdiska gerillan. Han debuterade 2005 med romanen Gå Johnny, gå, gå om unga slackers och prostituerade i New Yorks krogvärld. Dokumentärromanen Mitt mörka hjärta – gangstern och reportern som skildrar deporterade amerikanska gängmedlemmar utspelar sig i Kambodja och på USA`s ögrupp Hawaii kritikerrosades. Hellman är också journalist och filmare och Rapport från fronten mot IS är en dagbok från när han filmade kriget i Syrien och Irak, En resa genom krigets Ukraina var den första i världen att skildra kriget där efter invasionen 2022. Dokumentärromanerna Spelet är spelet och Lilla Chicago är skrivna ihop med fd kriminella och skildrar gängkrigen i Göteborg och Stockholm. Hellman har även släppt tre diktsamlingar Liten Vinge och den populära Allt går i bitar om förlusten av ett barn och hans senaste slätt Slå mig så hårt du vill.Övrigt: Cyril Hellman har som journalist skrivit för dagstidningar som Svenska Dagbladet för vilka han var korrespondenten i New York, Dagens Nyheter, Göteborgs Posten, Sydsvenskan, Aftonbladet och Expressen samt arbetat för Sveriges Radio och SVT. Han filmade stridsscener för kanadensiskitalienska dokumentären Our War om kriget mot IS i Syrien. Just nu arbetar han på en true crime och har skrivit manus till tre kortfilmer om Stockholms mörkare sidor som filmatiseras i december.
Pisac, piše na švedskom.
ЉИЉАНА БУЛАЈИЋ
BILJEŠKA O PISCU. Romanom „Kopenhaške vještice“ Ljiljana Bulajić predstavila se po prvi put našoj literarnoj javnosti. Ovaj roman je izašao iz štampe 2006. godine(Admiral books, Beograd), a već naredne izlazi i njen drugi roman pod nazivom „Dobro jutro, gospođo predsednice“(Beograd 2007. godine). Godine 2014. svijet je ugledao roman „Freja“, a 2017. izlazi njen četvrti roman pod nazivom „Maska je imenica ženskog roda“(oba u izdanju izdavačke kuće Adresa iz Novog Sada).
Roman „Stand by“, izašao iz štampe prošle godine(Banjaluka, 2024.g.) peti je roman iz pera ove romansijerke. On predstavlja zatvaranje kruga romanesknog opusa koji se bavi relevantnim temama današnjice: ratom i izbjeglištvom, te kompleksnošću procesa integracije u novo društvo. Pogotovo istančano i sa mnogo aspekata dotiče se problema koji stoje pred savremenom ženom i njenom potrebom da se afirmiše kao stvaralačko biće.
Roman „Stand by“ zapažen je i od žirija NIN-ove nagrade za 2024. godinu. Glavne junakinje romana Ljiljane Bulajić ne samo da se bore sa različitim izazovima današnjice, nego istovremeno pokušavaju da nađu i adekvatna rješenja za te, tako teške izazove i nedoumice. Tako će na primjer njena Aleksandra Petrović, inače jedna od zaposlenih u Ambasadi Srbije u Kopenhagenu pokušati da se promoviše kao kandidat za prvu ženu predsjednicu jedne balkanske zemlje. Mlada Freja, junakinja istoimenog romana, inače miješanog, srpsko-danskog porijekla, bori se da razjasni neke tajne svoje porodične priče i da kroz taj nimalo laki proces pojača svoj identitetski fundament, u čemu u velikoj mjeri i uspijeva.
Kroz lik Milene M, koji se provlači kroz nekoliko njenih romana, autorka nam najprije predstavlja svu težinu izbjegličkog života, a onda i nijansiranost u izboru sredstava da se izađe iz te situacije u kojoj je život čovjeka/žene sveden na običan objekt. Da borba za ljudsko dostojanstvo nije gotova čak ni onda kada se napuste nečovječni uslovi koji vladaju u izbjegličkim centrima i da su samo izazovi novi, pokazuje nam roman „Maska je imenica ženskog roda“. U njemu se glavna junakinja bori ne samo da se očuva na radnom tržištu, nego se suočava i sa permanentnom borbom za vlast, još da paradoks bude veći sve se odvija na jednoj mini-sceni kakva je jedna danska, dječja institucija i gdje su glavni protagonisti žene.
Ljiljana Bulajić napisala je i nekoliko drama koje još uvijek čekaju da budu izvedene. Iako se radi o savremenim dramskim tekstovima, jedan dio njih inspirisan je grčkim mitovima i antičkim junacima. Njene priče, poezija i eseji objavljivani su u časopisima za kulturu, a tekstovi dnevnopolitičkog i aktuelnog sadržaja u dnevnim novinama.
Živi i radi u Kopenhagenu
Writer, livs in Copenhagen.
ЧАСЛАВ САВИЋ ЧАРЛИ
Србија:
рођен 1965. у Јаковљеву, општина Власотинце, република Србија
Основна школа:
1976. (Јаковљево) / 1980. (Тегошница)
1984. Гимназија / Биохемија и молекуларна биологија (Власотинце)
1984/85. Војни рок, граничар (Словенија)
1985-1988. Електронски факултет (Ниш)
Данска:
Од 1988. живи и ради у Копенхагену.
Факултет: Инжењер Биотехнологије
(University of Southern Denmark, SDU)
Занимање: Стручни консултант у фармацеутској индустрији.
Има троје деце и за сад двоје unučadi
EN.
Časlav Savić (Čarli) is a Biotechnology Engineer and a professional consultant in the pharmaceutical industry, currently based in Copenhagen, Denmark.
He has been writing poetry and prose since his early youth, and in 2024 he published his first poetry collection titled “You Are Where Your Soul Is.” In the same year, he released his second collection, “Traces in Passing,” while his third poetry collection and a book of short stories are currently in preparation.
Savić presented his literary works at several international events, including the Book Fair in Gothenburg, the House of Djura Jakšić in Skadarlija (Belgrade), and during the Days of Serbian Culture in Paris. His books were also presented in Malmö, Copenhagen, and other European cities. In November 2025, he is scheduled to present his works in London, followed by literary gatherings at the PRO POET International Literary Festival in Belgrade, Jagodina, Mokrin, Srpska Crnja and Novi Sad.
Charlie plays guitar in several bands and performs at pubs across Copenhagen on weekends.
ТИХОМИР БАРБУЛОВИЋ
Тихомир Барбуловић
Рођен у Неготину, у Србији. Дипломирао је на Факултету организационих наука, Универзитета у Београду. Живи и ради у Хилероду, у Данској.
Као новинар од 2002. писао је за Франкфуртске Вести, најтиражнији дневни лист у дијаспори на српском језику а сада портал „vesti-online.com“. Такође, из Данске, као новинар-сарадник извештава за Радио Словољубве, радио Београдско – карловачке епархије. Радио је и као дописник-сарадник за РТС-сателитски програм.
Био је активан у раду више српско – данских удружења. У парохији СПЦ у Краљевини Данској је члан Одбора за културу и просвету „Свети Сава“. Био је један од оснивача Грађевинског одбора Српске црквене општине за Данску. Дугогодишњи члан Организационог одбора Кроса РТС-а за Данску.
Као члан Скупштине Матице исељеника Србије из Београда, од 2004-2008.г. био је иницијатор и један од оснивача Српске допунске школе у Данској.
Аматерски се бави фотографијом и објављује их у многим новинама и публикацијама. Имао је две изложбе фотографија у Копенхагену.
Члан је Удружења новинара Србије.
Објавио је књиге „Српске стазе у Скандинавији – прилози за историју српског исељеништва“(2018), „Пипер- сведок једне епохе“(2024) и „Поред туђег плота“ (2024).
EN.
Born in Negotin, Serbia. He graduated from the Faculty of Organizational Sciences at the University of Belgrade. He lives and works in Hillerød, Denmark.
Since 2002, he has worked as a journalist, writing for Frankfurtske Vesti, the most widely circulated Serbian-language daily newspaper in the diaspora, now operating as the online portal vesti-online.com. From Denmark, he also reports as a correspondent for Radio Slovo Ljubve. He has also worked as a contributing correspondent for RTS’s satellite program.
As an amateur photographer, he has published his photos in numerous newspapers and magazines, and has held two photo exhibitions in Copenhagen.
He is a member of the Association of Journalists of Serbia.
He is the author of the books Serbian Paths in Scandinavia – Contributions to the History of Serbian Emigration (2018), Piper – A Witness of an Era (2024), and Beside a Stranger’s Fence (2024).
БРАНКО ДИМОВИЋ ДИМЕСКИ / Branko Dimović Dimeski, pisac, publicista, autor i producent
Rođen je 1978. godine u Gnjilanu, Republika Srbija. Živi i radi u Norveškoj, otac je četvoro dece. Radio je kao novinar i urednik sportske redakcije u časopisu Izvornik. Bavio se humanitarnim radom kao osnivač Udruženja Srba Kosovskog Pomoravlja (USKOP), ali i kroz angažman u brojnim međunarodnim organizacijama. Od 2008. godine živi u Norveškoj, gde je organizovao mnoge akcije pomoći školama i Srbima iz svog kraja. Jedan je od osnivača srpske škole u Norveškoj. Aktivno se bavi filmom i produkcijom; jedan od dokumentarnih filmova u kojem tumači ulogu lekara koristi se u svim norveškim zdravstvenim ustanovama. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Objavio je knjige duhovne poezije i proze “Ka nebu” (2019), “Pelagonijski vitez” (2020), “Zavičajni otisci” (2021) i “Srpski Krvavi put” (2023). Radove publikuje u časopisima za kulturu i zbivanja Literalni Otisak, Stremljenja, Nadahnuća, i dr. Knjige Branka Dimovića Dimeskog nalaze se u bibliotekama širom Norveške i većini škola na Kosovskom Pomoravlju. Biografija Branka Dimovića Dimeskog prikazana je u monografiji Srbi u 20. i 21. veku koji su svojim životom i radom značajno obeležili vreme u kojem su živeli. Godine 2020. okuplja filmski tim u Norveškoj i Srbiji i producira film o stradanju Srba u nacističkim logorima u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, Logor smrti u Karasjoku i Dobri pomagači. Godine 2022. okuplja tim u svojstvu autora i producenta filma 33 anđela, koji govori o stradanju srpske dece u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata. Učesnik je istorijske međunarodne konferencije u Narodnoj skupštini Srbije, gde je prvi put usvojena rezolucija o ustaškom infanticidu nad srpskom decom tokom Drugog svetskog rata. Osnivač je Saveza Srba Srpskih Stvaralaca Skandinavije koji je nedavno organizovao i Prve srpsko-norveške i skandinavske književne susrete u Norveškoj, događaj koji je okupio pisce i kulturne radnike iz Srbije i skandinavskih zemalja s ciljem promovisanja književnosti i jačanja kulturnih veza između dva naroda.
Författare, producent, skriver på serbiska och norska.
ВЕСНА МАНДРАПА
МИРЈАНА КИНИК / MIRJANA KINIK
Када сам из себе оставила
Црнило бесаних ноћи
И када сам се опростила
Од загрљаја туге
Схватила сам да није тешко
Отворити непозната врата.
Песникиња. Poetessa/Poetinna.
ДУШКО ТОПЛОВИЋ рођен је у Љубињу 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Након одслуженог војног рока 1988. године одлази на студије историје на Филозофски факултет у Сарајеву где га је почетак грађанског рата у БиХ 1992. године затекао на завршној години студијa. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је завршио студије архивистике након чега је 2008. године прешао да ради у шведски Војни архив гдје је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. године је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради. Докторирао је 2021. године с темом „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних веза и односа до стварања Југославије“ на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Примарно подручје Топаловићевог научно-истраживачког рада и интересовања односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских веза и односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године, о чему је објавио преко четрдесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао преко двадест одреднице. За свој друштвени рад и научни допринос добио је више друштвених признања и одликовања.
Из библиографије Топаловићевих радова издвајамо: Верни прецима и себи. Срби у историји и традицији, Приручник за дијаспору, Бања Лука – Стокхолм 2019 (коаутор са Жељком Вујадиновићем);
Српско-шведски и Југословенско-шведски дипломатски односи, Прометеј, Нови Сад 2024 (коаутор са Миладином Милошевићем);
„Исписи из Шведског државног архива о Првом српском устанку и кризи на јадранској обали 1804-1813. године“, Споменик САНУ CXL, Одељење Историјских наука 14, Београд 2007;
„Мисија шведског Црвеног крста у Србији у Првом балканском рату“, Први балкански рат 1912-1913. Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, САНУ, Научни скупови књ. CXLVII, Одељење Историјских наука књ. 35, Београд 2015;
Српско – шведски дипломатски односи. Један век од успостављања директних дипломатских веза (1917-2017), Каталог изложбе, аутор изложбе и каталога Душко Топаловић, Београд – Стокхолм 2017;
Српска народна поезија на шведском језику, Каталог изложбе, аутор изложбе и каталога Душко Топаловић, Стокхолм-Нови Сад 2023.
Historiker, skriver på svenska och serbiska.
ЉИЉАНА ЧОЛАКОВИЋ
Пише поезију и преводи. Превела је антологијско дело о животу Драге МАшин на шведски.
Skriver poesi och översätter. Översättare till historie-fiktion roman om Draga Masin från serbiska till svenska.
foto Olof Näslund
АЦО ДРАГИЋЕВИЋ
Дијаспора (Diaspora) је двојезични часопис за културу, који излази на српском и шведском језику. Први број појавио се јануара 1998. године. Излази двомесечно у тиражу од 2.000 примерака. Седиште часописа је у Стокхолму. Оснивач и уредник „Дијаспоре“ је Ацо Драгићевић. Часопис је истражио и у својим издањима, штампаном и Интернет-издању, објавио преглед српских писаца на шведском језику.
Editor. Urednik novina.